Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, koja uživa veliko poštovanje u našem narodu kao zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih. Smatra se da je ovo izrazito ženski praznik, zbog čega joj se kroz molitve obraćaju žene svih vera i nacija tražeći spas od bolesti i nevolja.
Narodni običaji i verovanja na praznik
Prema tradiciji, na današnji dan žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš niti da obavljaju bilo kakve kućne poslove. Veruje se da se time izbegava gnev svetiteljke i sprečava da tokom godine trnu ruke.
Praznik donosi i lepe običaje za mlade:
- Mlade devojke beru cveće kojim ukrašavaju dom kako bi u kući cele godine vladali sloga i mir.
- Devojčicama se oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
- Devojke mogu pojesti parče slavskog kolača i sačuvati mrvice, verujući da će te noći u snu videti svog budućeg muža.
Mesto hodočašća i istorijsko poreklo
Mnogi vernici na ovaj dan tradicionalno odlaze u crkvu Ružicu na Kalemegdanu, gde se pored kapele Svete Petke sakuplja čudotvorna voda za koju se veruje da leči bolesti, naročito probleme sa vidom.
Prepodobna mati Paraskeva rođena je krajem 10. veka u gradu Epivatu u Maloj Aziji, u imućnoj i pobožnoj porodici. Nakon smrti roditelja zamonašila se u Carigradu, a potom provela godine u pustinji u postu i molitvi. Njene mošti su tokom istorije često prenošene, a zahvaljujući kneginji Milici jedno vreme su počivale i u Beogradu, dok se danas u kapeli Svete Petke čuva njen mali prst.
juzno.rs
