Stotine hiljada građana u Srbiji suočava se sa problemom nerešenih imovinskopravnih odnosa zbog zemljišta koje se decenijama prenosilo bez odgovarajuće dokumentacije i kupovine „na reč“.
Glavni izazovi i rešenja u vezi sa ovim problemom obuhvataju sledeće aspekte:
Rok i automatsko brisanje iz katastra
- Ključni datum: Zakonom određen rok je 1. maj 2028. godine do kojeg građani moraju da regulišu pravo svojine.
- Posledice brisanja: Osobe koje su u katastru evidentirane samo kao držaoci nepokretnosti, a nisu stekle pravo svojine, biće izbrisane iz evidencije po sili zakona, a stanje će se vratiti na prethodno zemljišnoknjižno stanje.
- Sudski postupak: Iako brisanje ne znači automatski gubitak prava svojine, građani će morati da ga dokazuju u dugotrajnim sudskim postupcima, a teret dokazivanja biće u potpunosti na njima.
Uticaj na projekte i urbanizam
- Nerešeno vlasništvo i neusklađeni urbanistički planovi koče realizaciju građevinskih projekata i stvaraju probleme investitorima.
- Primer sa Tošinog bunara pokazuje da na zemljištu predviđenom za javnu namenu postoje držaoci sa okućnicama koji koriste objekte za stanovanje, što otvara pitanje daljeg rešavanja statusa nakon njihovog iseljenja.
- Država nastoji da poveže objekte i pripadajuće parcele primenom principa jedinstva nepokretnosti, pri čemu je zakonom predviđen rok od pet godina za formiranje zemljišta za redovnu upotrebu objekata.
Problem stare dokumentacije
- Pronalaženje ugovora starih više decenija predstavlja veliku prepreku, s obzirom na to da su mnogi potpisnici davno preminuli, što otežava utvrđivanje neprekinutog lanca vlasništva.
- Stručnjaci ističu da će građanima biti izuzetno teško da pronađu kupoprodajne ugovore iz, na primer, 1950. godine, te se sugeriše da bi državni organi trebalo da postupaju po službenoj dužnosti umesto da sav teret dokazivanja bude na građanima.
juzno.rs
