Srpska pravoslavna crkva u nedelju, 8. novembra, proslavlja Svetog velikomučenika Dimitrija, praznik u narodu poznat kao Mitrovdan. Reč je o jednoj od najčešćih krsnih slava u Srbiji, za koju se vezuju brojni običaji, verovanja i narodna predanja koja se generacijama prenose s kolena na koleno. U tradicionalnom kalendaru Mitrovdan označava i zvaničan početak hladnijeg dela godine, kraj velikih poljskih radova i pripreme za dolazak zime.
Iako se mnogi stari običaji danas retko praktikuju, u pojedinim krajevima i dalje se pamte specifična pravila i verovanja.
Najpoznatija narodna verovanja i običaji
- Boravak u kući uoči praznika: Prema starom predanju, na uočiti Mitrovdan svako bi trebalo da bude u svom domu. Verovalo se da će onaj ko tu noć provede pod tuđim krovom tokom cele naredne godine često noćiti van kuće.
- Zaštita dece od grđenja: U delovima Srbije postojalo je verovanje da na ovaj praznik ne treba grditi, kažnjavati ni prekorevati decu, čak ni kada su nestašna, jer se smatralo da bi zbog toga mogla da ostanu neposlušna cele godine.
- Zabrana ženskih poslova: U tradiciji su postojala i pravila za žene, koje na Mitrovdan nisu uzimale vreteno, češljeve za vunu ni makaze kako bi ispoštovale praznični dan.
- Završetak velikih poslova: S obzirom na to da je Mitrovdan predstavljao granicu u poljoprivrednoj godini, verovalo se da do ovog datuma treba završiti sve radove na otvorenom, obezbediti ogrev i hranu, jer zima može iznenada da pokvari planove.
- Kamenčići protiv miševa u Šumadiji: Među manje poznatim običajima u šumadijskim selima izdvaja se stavljanje belutaka u uglove prostorija na Mitrovdan, čime su domaćini simbolično štitili kuću od miševa pred dolazak zime.
Zašto se kaže „Mitrovdanak – hajdučki rastanak“?
Poznata narodna izreka glasi: „Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.“ Ova fraza potiče iz vremena kada su se hajdučke družine s proleća okupljale, a pred zimu razilazile i sklanjale kod svojih jataka. Mitrovdan je označavao kraj hajdučke sezone, ali i dan kada su se u prošlosti završavali godišnji ugovori o radu, pa su sluge i najamnici mogli da menjaju domaćina.
Kakva nam zima stiže?
Naši preci su pažljivo posmatrali vremenske prilike na Mitrovdan. Prema verovanju, ako na ovaj praznik padne sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije stigao na belom konju, što je značilo da bi se snežni pokrivač mogao zadržati sve do proleća.
Kako se pravilno proslavlja Mitrovdan?
Za porodice koje Svetog Dimitrija slave kao krsnu slavu, središte praznika čine molitva, osvećenje slavskog kolača, koljiva i sveće, uz okupljanje porodice i gostiju. Pošto ove godine Mitrovdan pada u nedelju, nema propisanog jednodnevnog posta, te je slavska trpeza mrsna. Suština praznika, u skladu sa hrišćanskim učenjem, leži u sećanju na svetitelja, zajedništvu i očuvanju porodične tradicije.
juzno.rs
