Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovske ili jesenje zadušnice, koje predstavljaju poslednje zadušnice u tekućoj godini. Ovaj dan uvek pada u subotu uoči praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se praznuje 8. novembra.
Prema pravoslavnom kanonu, na zadušnice se u crkvama širom zemlje služe Sveta liturgija i parastos, tokom kojih sveštenici vinom prelivaju žito. Crno vino simbolizuje Božje milosrđe kojim se isceljuju rane greha, dok upaljena sveća predstavlja Hristovu svetlost koja obasjava duše preminulih.
Različiti običaji širom Srbije
Iako tradicija nalaže izlazak na groblje, paljenje sveća i služenje opela, običaji se znatno razlikuju od regiona do regiona. U većini mesta vernici iznose hranu na grobove i dele je sa okupljenima uz molitvu za spas duše pokojnika, a uobičajeno je i da se uz reči „Večnaja pamjat“ uzme po zrno i baci na zemlju.
Sa druge strane, u pojedinim krajevima se ne izlazi na groblje, već se zadušnice obeležavaju skromnom trpezom u krugu domaćinstva, dok se molitve i pomen održavaju u crkvi, gde domaćini predaju spiskove sa imenima predaka. Takođe, običaj nalaže da se na ovaj dan posebna pažnja poseti deljenju milostinje, pa bi onima kojima je potrebna trebalo udeli deo hrane i novac.
Istorijsko poreklo Mitrovskih zadušnica
Malo je poznato da tradicija obeležavanja Mitrovskih zadušnica u našem narodu potiče iz Ruske pravoslavne crkve. Ovaj praznik ustanovljen je nakon čuvene pobede kneza Dimitrija Donskog na Kulikovskom polju 1380. godine, u znak sećanja na sve poginule vojnike. Vremenom je ovaj datum preuzet i prilagođen u srpskom narodu, dobivši svoje mesto u tradicionalnom kultu mrtvih.
juzno.rs
