Mlada glumica Milica Mitić prvi put je, protekle nedelje, stala pred nišku publiku u profesionalnom angažmanu – u predstavi „Hajdi“, izvedenoj na sceni Lutkarskog pozorišta u Nišu. Predstavu je režirao Predrag Stojmenović, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku gluma, u čijoj je Milica klasi. Time je njen profesionalni debi sa sobom nosio i izvesnu simboliku – prvi angažman ostvarila je upravo u predstavi svog profesora.
Milicu na prvi pogled opisuje lepota, a na pozorišnoj sceni, toliko vidljiv talenat.
Premijera „Hajdi“ bila je povod za razgovor sa mladom umetnicom koja je tek na početku profesionalnog puta, ali iza sebe već ima ozbiljno iskustvo i jasnu svest o tome šta gluma za nju znači.
Milica Mitić je rođena 2005. godine u Nišu.
„Moja mama se šali da sam još dok sam bila u stomaku znala da ću se baviti glumom,“ kaže nam u šali Milica na početku razgovora.
Na pitanje kako je ušla u svet teatra, ističe da je presudnu ulogu imao Miloš Cvetković, renomirani niški glumac.
„On me je uveo u ceo taj svet. Preko njega sam došla u amatersko pozorište, gde sam provela četiri godine. Kasnije me je upravo on pripremao za prijemni ispit za Fakultet dramskih umetnosti. Prvi put nisam uspela, ali sam sledeće godine primljena.“
Da li te je, kod prijemnog ispita, brinula činjenica da vrlo malo kandidata iz Niša uspe da upiše u Beogradu odsek glume?
To je istina. Na celom fakultetu su iz Niša samo jedna devojka i ja. Ali, nije me to brinulo. Ja imam to neko „čudno samopouzdanje.“
Kakvo je to ,,čudno samopouzdanje“? Da li je baš ta vrsta samopouzdanja neophodna za uspeh?
„Mislim da to što sam sada rekla, možda nije rezultat ispravnog stava. Istina je da sam jako introvertna. Valjda, zbog toga, razvijam svoje veštine komunikacije. Za mene, komunikativnost je, pre svega, čin ljubaznosti. To „čudno samopouzdanje“ je, verovatno, maska za moju introvertnost. Možda baš zato volim glumu – jer mi ona pomaže da izađem iz sebe. Mislim da samopouzdanje dolazi kroz rad. Ja, kada nešto ne znam, to otvoreno kažem. I onda moram da učim. To je proces kroz koji svako mora da prođe.“
Milica je na drugoj godini studija. Prvu godinu opisuje kao suočavanje sa suštinom zanata.
„Dođeš na fakultet misleći da znaš šta je gluma, a onda shvatiš da tek počinješ da je razlažeš na delove. Gluma je kao narandža – moraš da je oljuštiš, da razdvojiš svaki njen deo, da bi došao do suštine. Učimo šta je radnja, šta je govorna i fizička radnja, kako se sve to spaja u jednu celinu.“
Da li je istina da svaki glumac u novu ulogu ulazi kao da sve počinje ispočetka?
„U glumi nikada ne znaš dovoljno i uvek želiš više. Mene najviše privlači to istraživanje. Ako dobijem određeni lik, istraživaću ga kroz sve moguće medije – kroz drame, filmove, dokumentarce. To ne može da se desi samo od sebe, moraš da znaš kako da ponoviš ono što si uradio.“
Gluma je za Milicu i adrenalin i beg.
„Na sceni ostaviš svoj život po strani i živiš nečiji tuđi. Proživljavaš tuđe probleme, ne svoje. Kada izađem na scenu, pokušavam da osetim kako publika diše – a onda da ih nateram da dišu sa mnom. To je suština pozorišta.“
Iako je tek na početku, o budućnosti govori zrelo i oprezno.
„Teško je govoriti o snovima naglas. Verujem da kada čovek radi na sebi i usavršava svoju tehniku, neko će to prepoznati. Trenutno mi je najvažnije da napredujem i da budem bolja nego juče.“
Na pitanje gde sebe vidi – u pozorištu ili na filmu – odgovor je jasan: pozorište.
„Na filmu možeš da ponoviš kadar više puta, ali u pozorištu postoji posebna draž. Energija publike je nešto što se ne može zameniti.“
Od umetnica koje posebno ceni izdvaja Milenu Dravić, a na svetskom planu Michelle Pfeiffer.
Svojim prvim profesionalnim korakom, upravo na sceni na kojoj je sinoć zaigrala „Hajdi“, Milica Mitić jasno pokazuje da pripada generaciji mladih umetnika koji su spremni da uče, istražuju i grade svoj put – strpljivo, ali odlučno.
