Galerija savremene likovne umetnosti Niš nastavlja višedecenijsku tradiciju i u sredu, 23. decembra, u sali Oficirskog doma u Nišu otvara ovogodišnju specijalizovanu izložbu pod nazivom „Niški crtež“.
Duže od trideset godina izložba je u fokusu predanosti priređivača, vernosti izlagača i podrške posmatrača.
Za ovogodišnju izložbu „Niškog crteža“ tročlana selekciona komisija je izabrala dela 64 umetnika iz mnogih gradova Srbije, koji su na različite načine odgovorili zadatoj temi – Refleksije.
Jedan broj umetnika (Jelena Šalinić Terzić, Branko Nikolov, Jelena Kitić, Đuro Radonjić, Katarina Đorđević, Nataša Stanojević, Bojan Živić, Boris Kandolf, Anita Jovanović Radosavljević, Milica Anđelković) svojim likovnim opservacijama se paradigmatično oslanja na prirodno-fizički domen pojma refleksije.
Njihova dela, bilo da beleže trenutak koji stoji između pokreta i mirovanja, ili se oslanjaju na optičke iluzije talasanja i odsjaja, odišu meditativnom osećanjem smiraja i tišine.
Većina autora opredelila se za misaono-filozofsku konotaciju termina refleksije, koncentrišući se na odraz komplikovanih i konfuznih prilika postojeće realnosti na egzistencijalna stanja savremenog čoveka, pri čemu su uglovi njihovih posmatranja međuzavisnosti mikro i makro kosmosa potpuno polifono intonirani sa ekonomijom, psihologijom, ideologijom, ili etikom.
Primenom različitih motiva, tekstualnih poruka, simbola i citata, umetnici likovno definišu pojam refleksije, u kontekstu društvenih prilika, preko nekih od aktuelnih pitanja našeg doba kao što su: položaj žena, potrošačko društvo, malograđanski mentalitet, zabrinjavajuća otuđenost, medikamentna zavisnost, fragmentacija ličnosti, kriza identiteta…
Na izložbi su zastupljeni umetnici različitih generacija, tako će posetioci moći da uporede radove afirmisanih umetnika dobro poznatih široj i stručnoj javnosti sa delima sasvim mladih autora, da uživa u tom dijalogu i svedoči i o različitom poimanju crteža.
Pojedini umetnici mu pristupaju na tradicionalan način i uobičajenim sredstvima (olovka, ugljen, tuš i pero, pastel, akvarel) grade svoje linearne ili bojene strukture lirski, ekspresionistični ili geometrijski odnegovane.
Drugi svoj odnos prema crtežu definišu kroz prošireno polje njegovog delovanja u drugim medijima (slika, digitalni print, fotografija, video), svesni da je crtež izvorni početak iako možda blago primetan u finalnom produktu.
