Nulta tolerancija za pse u školskim dvorištima i vrtićima, veći kapaciteti zoohigijene i odgovorno vlasništvo nad kućnim ljubimcima predstavljaju osnovne mere kojima Grad Niš pokušava da smanji broj napada pasa na građane, rekao je član Gradskog veća Svetozar Aleksov.
Novi slučaj ujeda u Čairskom parku, još jednom, prema oceni Aleksova, potvrđuje da se problem pasa na ulicama ne može rešiti isključivo hvatanjem životinja, već prvenstveno sprečavanjem njihovog napuštanja.
„ Ključna stvar je da prestane izbacivanje odraslih pasa i štenaca na ulicu. Zakon obavezuje vlasnike da registruju pse starije od 90 dana, spreče neželjeno potomstvo i odgovorno se staraju o životinjama. Dok se to ne promeni, imaćemo pse koji se udružuju u čopore i predstavljaju opasnost za građane“, rekao je Aleksov.
Prema njegovim rečima, JKP „Mediana“ povećala je kapacitete zoohigijenske službe, broj ekipa na terenu i broj radnih dana, dok se uhvaćeni psi smeštaju u prihvatilište na Bubnju.
On je istakao da Grad procenjuje da se na ulicama Niša nalazi između 1.000 i 2.000 pasa, ali da precizna evidencija ne postoji.
„ U selima takođe ima pasa, ali u gradu se oni udružuju u čopore, zadržavaju se oko mesta gde pronalaze hranu i upravo takvi predstavljaju najveći rizik“, naveo je Aleksov.
Nove mere „ nulte tolerancije“, kako ističe, podrazumevaju da nijedan pas više neće biti tolerisan u školskim, i dvorištima vrtića, bez obzira da li je reč o napuštenom ili vlasničkom psu.
„ Komunalna policija će odmah reagovati na prijave direktora škola i rukovodilaca vrtića, dok zoohigijena uklanja napuštene pse. Do sada je već bilo više desetina intervencija u obrazovnim ustanovama“ upozorava Aleksov.
On je podsetio da je Grad prošle godine za odštete zbog ujeda pasa izdvojio više od 100 miliona dinara, ocenjujući da je reč o velikom trošku koji može biti smanjen odgovornijim odnosom vlasnika prema životinjama.
Najavio je i podršku grada građanima za registraciju, vakcinaciju, čipovanje i zaštitu pasa od parazita, uz poruku da će kontrole biti pooštrene.
„ Ne sme da postoji nečipovan pas u domaćinstvu. To je zakonska obaveza i jedan od načina da se utvrdi odgovornost vlasnika ukoliko životinja završi na ulici“, rekao je Aleksov.
Sterilizacija pasa lutalica, iako dobro, nije i trajno rešenje
Dugoročno je, kako objašnjava Aleksov“, najvažnije sprečiti neželjeno potomstvo vlasničkih pasa, jer upravo iz domaćinstava najveći broj pasa dospeva na ulice.
Na pitanje o čoporima pasa u blizini Trga kralja Aleksandra i Osnovne škole „Radoje Domanović“, Aleksov je rekao da su upravo čopori i agresivni psi prioritet u radu zoohigijenske službe.
Pozvao je građane da svaki slučaj prisustva pasa u školskim dvorištima, vrtićima ili pojavu agresivnih čopora prijave JKP „Mediana“, zoohigijeni ili Komunalnoj policiji kako bi nadležne službe mogle da reaguju u najkraćem roku.
