Nišlijka Tamara S. pravosnažno je osuđena na godinu dana zatvora, uz meru obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi. Tamara je osuđena zbog zanemarivanja porodičnih obaveza koje je, prema presudi, dovelo do smrti njenog trogodišnjeg sina.
Apelacioni sud preinačio je odluku Osnovnog suda u Nišu, koji joj je prethodno izrekao kaznu od tri meseca kućnog zatvora uz obavezno psihijatrijsko lečenje. Na prvostepenu presudu žalili su se i tužilaštvo i odbrana.
Prema pravosnažnoj odluci, Tamara S. je 28. januara 2022. godine, u stanju bitno smanjene uračunljivosti izazvane psihotičnom anksioznošću, propustila da izvrši roditeljske obaveze i bez odgovarajućeg nadzora ostavila trogodišnjeg sina, koji nije bio sposoban da se sam stara o sebi.
Tokom postupka utvrđeno je da je dečaka ostavila u kući sa bebom starom pet meseci, petogodišnjom ćerkom, desetogodišnjom sestrom i svojom majkom, dok je otišla u Centar za socijalni rad. Po povratku je primetila da dete ima ozbiljne opekotine po telu, ali nije odmah zatražila lekarsku pomoć.
Obdukcija je pokazala da je dečak zadobio opekotine vrelom vodom na oko 90 odsto tela. Umesto da ga odmah odvedu u zdravstvenu ustanovu, njegova majka i baka pokušale su da mu same pruže pomoć, usled čega je dete preminulo od teškog šoka izazvanog povredama.
Tužilaštvo je tokom postupka tražilo znatno strožu kaznu, odnosno sedam godina zatvora, smatrajući da prvostepena sankcija nije primerena težini posledica. S druge strane, odbrana je predlagala oslobađanje od kazne ili izricanje mere psihijatrijskog lečenja na slobodi, uz obrazloženje da su ispunjeni uslovi za primenu instituta oslobođenja od kazne.
Apelacioni sud nije prihvatio takve navode. U obrazloženju je istaknuto da je okrivljena ostavila trogodišnje dete bez odgovarajućeg nadzora zajedno sa još troje maloletne dece, a potom propustila da blagovremeno obavesti nadležne zdravstvene službe kako bi dečaku bila pružena medicinska pomoć.
Sud je ocenio da prvobitno izrečena kazna nije odgovarala težini izvršenog dela, zbog čega ju je povećao na godinu dana zatvora. Istovremeno je potvrđena i mera obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, uz obrazloženje da postoji opasnost od ponavljanja ili izvršenja težeg krivičnog dela zbog njenog psihičkog stanja.
Branilac osuđene podneo je Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti, smatrajući da je presudom povređen zakon na štetu njegove klijentkinje. Međutim, taj vanredni pravni lek ne odlaže izvršenje pravosnažne presude.
Nakon smrti trogodišnjeg dečaka, brigu o preostalo dvoje dece preuzeo je Centar za socijalni rad u Nišu.
