Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, u narodu poznatiji kao Srđevdan. Svetitelji su prema predanju bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana, a za ovaj praznik vezuju se brojni običaji, verovanja i pravila ponašanja koja se prenose iz generacije u generaciju.
U narodu se smatra da je Srđevdan prava prirodna granica između jeseni i zime. Prema starom verovanju, na ovaj dan divlje zveri postaju pitome i krotke, dok predanje kazuje da Sveti Srđa na svoj dan obilazi sve opančare i obućare sa kojima praznuje.
Običaji i zabrane na Srđevdan
Pošto je praznik u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom, veruje se da ne bi trebalo obavljati teže kućne poslove. Posebno se naglašava da zemljoradnici i ratari ne izlaze sa volovima u polja i da se ne ore, a ukoliko imate baštu ili gajite biljke, preporuka je da se danas odmorite i odložite poslove sa zemljom. Takođe, u našem narodu postoji verovanje da će na današnji dan biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje i bolesti kostiju.
Srđevdan je takođe česta krsna slava u srpskim porodici, za koju se priprema mrsna trpeza, slavski kolač i pali slavska sveća, osim ukoliko praznik ne pada u sredu ili petak.
juzno.rs
