Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 28. avgusta, obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina. To je jedan od najvećih praznika posvećenih Bogorodici, kojim se obeležava završetak njenog ovozemaljskog života i uznesenje na nebo.
Presveta Bogorodica simbol je majčinske ljubavi, nežnosti i zaštite. Majci koja je prošla kroz veliku radost, ali i neizmernu bol, vernici se vekovima obraćaju u najtežim trenucima, moleći za zdravlje dece, mir u domu, snagu u nevolji i utehu kada je najpotrebnija.
Posebno mesto Bogorodica ima u srcima majki, koje u njoj vide zaštitnicu porodice i dece..
Velika Gospojina spada među dvanaest velikih hrišćanskih praznika i u crkvenom kalendaru obeležena je crvenim slovom.
Prazniku prethodi dvonedeljni Gospojinski post, koji počinje 14. avgusta.
Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica je nakon Hristovog vaznesenja živela u Jerusalimu. Pred kraj života arhangel Gavrilo najavio joj je da će za tri dana napustiti ovozemaljski život. Apostoli su se tada okupili kako bi se oprostili od nje.
Predanje kaže da je Bogorodica sahranjena u Getsimaniji, a da je, kada je nekoliko dana kasnije otvoren njen grob, telo nestalo.
Brojne crkve i manastiri posvećeni su Uspenju Presvete Bogorodice, a praznik se obeležava i kao krsna slava mnogih porodica.
U narodu su za ovaj praznik vezani brojni običaji i verovanja. Danas se ne obavljaju teški fizički poslove, dok vernici dan provode u molitvi, odlaze na liturgiju i okupljaju se sa porodicom.
Period između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, u narodu se naziva „međudnevnica“. Nekada se verovalo da je to posebno povoljan period za završavanje različitih poslova, ali i branje lekovitog bilja.
