Od 2.000 do 3.000 pacijenata godišnje trebalo bi da prođe kroz novu Dnevnu bolnicu za interventnu radiologiju, koja je danas otvorena u UKC Niš. Poseban značaj imaće za hitne pacijente, među kojima su oni sa moždanim udarom, ali i za brojne dijagnostičke i terapijske procedure koje se rade bez klasične operacije, uz kraći boravak u bolnici i brži oporavak.
Nova Dnevna bolnica nalazi se u Centru za radiologiju UKC Niš i namenjena je pacijentima kojima su potrebne procedure interventne radiologije – od intervencija na krvnim sudovima do biopsija i drugih dijagnostičkih postupaka.
V. d. direktora UKC Niš doc. dr Milan Lazarević kaže da otvaranje ove bolnice predstavlja nastavak osavremenjavanja dijagnostike i lečenja pacijenata.
Posebno će, prema njegovim rečima, biti značajno to što pacijenti kojima je neophodno brzo zbrinjavanje neće morati da prolaze od jedne do druge klinike dok se ne dođe do dijagnoze i odgovarajuće terapije.
„Kada neko ima neurološki problem, sumnju na cerebrovaskularni insult, prima se tu, radi se dijagnostika i odmah se u tim prvim satima, tim zlatnim satima, radi rešavanje toga“, rekao je Lazarević.
On je naglasio da tromboze i krvarenja predstavljaju stanja koja mogu biti opasna po život i da upravo vaskularna interventna radiologija ima važnu ulogu u njihovom lečenju.
„Možemo slobodno da kažemo da ćemo na ovaj način dodatno spasavati živote naših građana“, kazao je Lazarević.
Prema njegovim rečima, procena je da će kroz novu Dnevnu bolnicu godišnje prolaziti između 2.000 i 3.000 pacijenata, ne samo iz Niša, već i iz drugih gradova i zdravstvenih ustanova koje gravitiraju UKC-u Niš.
Lazarević je istakao i da je nova jedinica opremljena savremenom opremom i da prostor po načinu opremanja podseća na jedinicu intenzivne nege. Ministarstvo zdravlja je, kako je rekao, neophodnu opremu obezbedilo u roku od 10 do 15 dana.
Jedna od glavnih prednosti za pacijente biće kraći oporavak.
„To je minimalno invazivna procedura, dakle nije hirurška intervencija od koje morate dugo da se oporavljate. Kratko se vreme provodi u bolničkim uslovima, vreme oporavka je skraćeno i pacijenti brže idu kući“, rekao je Lazarević.
Aracki Trenkić: Kod moždanog udara najvažniji prvi sati
Rukovodilac Centra za radiologiju UKC Niš doc. dr Aleksandra Aracki Trenkić kaže da će Dnevna bolnica omogućiti pacijentima da brže dođu do odgovarajućeg tretmana i efikasnijeg lečenja koje obuhvata i invazivnu dijagnostiku i terapiju.
Interventna radiologija, objašnjava, obuhvata veliki broj vaskularnih i nevaskularnih procedura.
Kod vaskularnih intervencija radi se na krvnim sudovima – od stentiranja i otvaranja krvnih sudova do lečenja dijabetičkog stopala, a posebno mesto zauzima lečenje akutnog ishemijskog moždanog udara.
„Moždani udar nastaje kada se jedan ili više krvnih sudova koji vaskularizuju mozak začepi trombom. U tom slučaju mozak ostaje bez kiseonika, bez krvi i kreće lagano da umire“, objasnila je Aracki Trenkić.
Savremena interventna radiologija omogućava da se kod određenih pacijenata tromb mehanički izvadi i ponovo uspostavi protok krvi kroz krvni sud, bez klasične hirurške intervencije.
„Nema otvaranja glave, nema dugih hospitalizacija. Ono što je jako bitno jeste ovaj tretman primeniti u prvih tri do šest sati, jer ćemo na taj način postići najbolje rezultate“, rekla je Aracki Trenkić.
Ona navodi da dobra saobraćajna povezanost Niša sa drugim gradovima omogućava da pacijenti sa moždanim udarom iz drugih sredina brzo budu transportovani do UKC Niš.
U Dnevnoj bolnici mogu da budu primljeni, da se završi potrebna dijagnostika, konsultuju specijalisti i donese odluka o terapiji, bez dugog administrativnog postupka i odlazaka od klinike do klinike.
„Na taj način preskočili smo dugu administraciju i šetanje pacijenta od jedne klinike do druge“, rekla je Aracki Trenkić.
Osim vaskularnih intervencija, u Dnevnoj bolnici radiće se i nevaskularne procedure, među kojima su različite vrste biopsija i drenaža.
Prema njenim rečima, prednost minimalno invazivnih procedura je i to što pacijent nakon odgovarajućeg tretmana može da se oporavi za jedan do dva dana i vrati svakodnevnim aktivnostima.
Radovanović: UKC Niš opremom duplo bolji nego 2017.
Savetnik ministra zdravlja prof. dr Zoran Radovanović rekao je da je UKC Niš danas, kada je reč o opremi, u znatno boljoj situaciji nego pre devet godina.
„Mi smo opremom duplo bolji nego što smo bili 2017. godine, uz veliki broj lekara i sestara koje smo primili i veliki broj specijalizacija koje smo odobrili“, rekao je Radovanović.
Kao jednu od prednosti novog načina organizacije izdvojio je mogućnost da pacijenti veći deo dijagnostike završe na jednom mestu, umesto da odlaze od jedne do druge klinike.
Kao primer naveo je dijagnostiku bolesti dojke, gde pacijentkinja može da obavi mamografiju, ultrazvuk, magnetnu rezonancu i biopsiju, nakon čega se dobija patohistološki nalaz i donosi odluka o daljem lečenju.
„Kontinuitet razvoja Kliničkog centra u Nišu se nastavlja“, rekao je Radovanović.
Stanojević: Dijagnostički ili terapijski postupak za manje od 24 sata
Prof. dr Goran Stanojević, rukovodilac Klinike za digestivnu hirurgiju UKC Niš, kaže da su upravo pacijenti ove klinike među najčešćim korisnicima procedura interventne radiologije.
Prema njegovim rečima, Klinika za digestivnu hirurgiju na nedeljnom nivou ima do desetak pacijenata kojima su potrebne različite perkutane intervencije.
„Vrlo dobro znamo da uz naš multidisciplinarni pristup sa kvalitetnim radiolozima dobijemo dijagnostički, a nekada i terapijski postupak za manje od 24 sata“, rekao je Stanojević.
On je naglasio da je savremeni razvoj medicine i hirurgije moguć upravo kroz multidisciplinarni pristup.
UKC Niš je, kako je naveo, referentna tercijarna zdravstvena ustanova za oko 2,5 miliona ljudi na jugoistoku Srbije, zbog čega će nova Dnevna bolnica imati značaj i za pacijente van Niša.
U njen rad biće uključeni radiolozi i lekari različitih hirurških oblasti, kako bi pacijenti bili pregledani i obrađeni u što kraćem vremenu i, kada njihovo stanje to dozvoljava, brzo otpušteni kući.
„Na ovaj način ubrzavamo proceduru, a multidisciplinarnost kao temelj savremene hirurgije i medicine dobija na značaju“, zaključio je Stanojević.
