Pred nama je Bogojavljenska noć, koja u domove donosi dozu mistike, tradicije i narodnih verovanja. Bogojavljenje je hrišćanski praznik koji se slavi u noći između osamnaestog i devetnaestog januara i obeležava krštenje Isusa Hrista.
Na taj dan Jovan Krstitelj je Isusa Hrista krstio u reci Jordan, a narodni običaji te noći simbolizuju blagoslov, zaštitu i duhovno čišćenje.
Najpoznatiji običaj ove noći između 18. i 19. januara je da se u ponoć pogleda u nebo i u tišini zamisli želja – trenutak za koji su stari govorili da se tada „otvaraju nebesa“.
Za jedne je to važan običaj, za druge uspomena iz detinjstva, dok će se treći poslužiti starinskim izrazom i reći da su to samo „babine devetine“.
Pored tog široko poznatog verovanja, postoji jedno manje pominjano, ali ipak rasprostranjeno predanje koje se tiče mladih devojaka i
njihovih snova.
Prema narodnom predanju, ako devojka u Bogojavljenskoj noći sanja određenog mladića, verovalo se da će se upravo za njega i udati.
Nekada bi se, kako bi nam bake govorile, desilo da u snu čuju ime budućeg muža. Takav san je za njih bila poruka sudbine.
Ako bi se kojim slučajem obistinio, dodatno bi učvrstio verovanje da su snovi tokom Bogojavljenske noći tačna predviđanja budućeg života i ljubavi.
Ovaj običaj uglavnom se prenosio unutar porodice, tiho i bez velikih rituala. Devojke su odlazile na spavanje potajno se nadajući poruci, a prema nekim običajima bi pod jastuk stavljale češalj, ogledalo ili neki drugi lični predmet, što je trebalo da pomogne u „prizivanju“ sna o budućem supružniku.
Narodna predanja kažu da su se u tim slučajevima, predmeti poput češlja, ogledala ili drugih sitnica, stavljali pod jastuk, jer se verovalo da tako san postaje jasniji i značajniji.
Posebna pažnja obraćala se na osećaj tokom sna – miran i radostan san tumačio se kao znak srećnog braka, dok se uznemiren san ponekad shvatao kao upozorenje ili izazov koji tek predstoji.
Iako će mnogi danas ovakva verovanja nazvati „babinim devetinama“, ona i dalje zauzimaju svoje mesto u kolektivnom sećanju, pa tako i u negovanju običaja.
Ova predanja svakako nisu činjenice, ali jesu deo sećanja na vreme kada se verovalo da sudbina ponekad progovara – kroz mirne i tihi snove u noći.
Zato između 18. i 19. januara, tačno u ponoć, otvorite prozorei zamislite želju, u znak poštovanja tradicije i narodne mašte. Trenutak gledanja u zvezde će, sam po sebi, doneti magičan osećaj. Ko zna,možda nas ova godina iznenadi nekom ostvarenom željom, a snovi ipak otkriju ono što budućnost sprema.
