Obeležavanju 170 godina od rođenja velikog Stevana Sremca, danas se pridružila i Narodna biblioteka u Nišu, koja sa ponosom nosi ime pisca koji je prepoznatljivim stilom briljantno oslikao ne samo zidine ovog grada, već i autentičan život na niškim kaldrmama u devetnaestom veku.
U Narodnoj biblioteci ‚‚Stevan Sremac“, piščev rođendan je simbolično proslavljen umetničkim programom pod nazivom ‚‚Od Niša do večnosti“.
Tradicionalnu besedu ove godine je održao prof. dr Goran Maksimović, istoričar književnosti, književni kritičar, antologičar i profesor Univerziteta u Nišu. Duh Sremčevih romana, u kojima je pisac britko i šaljivo ovekovečio mentalitet Nišlija poznatih po vatrenom temperamentu i meraku, doneli su niški glumci Aleksandar Krstić i Vesna Stanković, a nastupio je i Akademski ženski hor SKC Univerziteta u Nišu.
Naš Stevan Sremac rođen je 11. novembra 1855. godine u Senti. U Niš je stigao kao profesor gimnazije i tu proveo značajan deo života.
Dok je predano i posvećeno izvodio na pravi put mnoge generacije učenika, neumorno je beležio i duh grada, karakterističan niški govor i poznatu narav Nišlija. Tako je stvorio svoje junake – Zonu, Manea, Ivka, Kalču, a Srbija dobila jedne od najčitanijih književnih dela – „Ivkovu slavu“ i „Zonu Zamfirovu“.
I sam Niš je postao besmrtni junak piščevih romana, pa mu se zato odužuje Prvom niškom gimnazijom, narodnom bibliotekom, ulicom i trgom koji nose njegovo ime.
Tu, kod Kazandžijskog sokačeta, nalazi se i spomenik Stevanu Sremcu i Kalči. Pisac sedi pored čuvenog kujundžije i sluša duhovite lovačke priče, jer, kako je i sam jednom napisao, – ‚‚U Nišu, kad se neko ne nasmeje na dobru šalu, odmah mu se meri temperatura.“
