Poslenici filma širom sveta uveliko drže dah u očekivanju ovogodišnje dodele Oskara.
U nedelju, 15. marta održava se 98. dodela nagrada u poznatom Dolbi Teatru, koju, kao i prethodnih godina uživo prenosi RTS.
Prema programu, emitovanje počinje tačno u ponoć, a pratiće ga, bez obzira na vreme, brojni filmski obožavaoci širom Srbije.
Ipak, mnogi istinski poznavaoci širom sveta na prestižnu filmsku nagradu ne gledaju više istim očima, još manje verujući u kredibilitet izbora najboljih filmova i uloga.
Zašto je to tako?
Setimo se samo čuvene 2017. godine, koja se najčešće pominje, kako u svetu kritičara, tako i u argumentima filmskih fanova.
Film ,,Zovi me svojim Imenom“ u režiji Luke Gvadanjina, sa Timoti Šalameom u glavnoj ulozi, otišao je bez nagrade za najbolji film, iako se danas svrstava u prava remek dela koje smo imali prilike da vidimo poslednjih decenija. Nagradu je te godine dobio ,,Oblik vode“, ostvarenje koje danas niko ne pominje. Tačnije, navodi se samo kao argument koliko Akademija filmskih nauka i umetnosti zna da bude nepravedna prema pravim, vrhunskim ostvarenjima.
Odgovor je jasan, film ,,Oblik vode“ spada u takozvanu Oskar bejt grupu filmova, koji se drže klišea kako bi sebi osigurali nagradu.
Oskar bejt grupu definiše nekoliko stavki –
Da li je, primera radi, radnja filma u Holivudu, ili se bavi temom holokausta. Da li u njemu igraju glumci na koje Akademija filmskih umetnosti gleda kao na božanstva – Meril Strip, naravno, ili možda Tom Henks?
Na vrhu liste su i pitanja građanskih prava
Tako je ,,Oblik vode“ lako stigao do Oskara, a usudiću se da primetim da je reč o zastareloj i neoriginalnoj metafori za marginalizovanje i progon određenih grupa ljudi.
I dok autor ovog teksta uvek pozdravlja inkluzivnost, neminovno je postaviti pitanje
– Da li zbog toga ponekad trpe originalne ideje?
Setimo se Frensisa Kopole koji od svoje vizije ,,Kuma“ nije odustajao i pored ogromnog pritiska producenata.
Rezultat? Najveći film svih vremena.
Fimska industrija se suočava sa brojnim problemima, a originalnost scenarija je jedna od njih.
Jednostavno, često se drže šablona, ciljajući zahteve Akademije i zadovoljavajući potrebe kritičkih grupa. Dešava se i, da se tamo gde to nije nužno, primenjuju takozvani ,,diverse casting“- raznovrsni kasting, praveći često zadovoljavajući, ali osrednji paket, bez umetničkih sloboda.
Ironično, ove godine se uvodi nova kategorija – Oskar za najbolje kastovanje. Videćemo da li će to narednih godina pojačati ovaj trend, ili će se prema izboru glumaca odnositi odgovornije, poštujući istinske potrebe uloga.
Što se standardnih kategorija tiče, u trci za najbolji film ove godine je šest filmova, dovoljno raznovrsnih da nam obezbede putovanje od renesansne Engleske i ,,Hamneta“ do bliske hipotetičke budućnosti i filma ,,Jedna bitka za drugom“. Sa njima su u konkurenciji filmovi„Bugonia“, „F1“, „Frankenštajn“, i ,,Marti suprim“
U kategoriji za najboljeg glavnog glumca takmiče se Majkl B. Džordan, Timoti Šalame, Leonardo Dikaprio, Itan Hok i Vagner Moura.
Za najbolje glavne glumice nominovane su Džesi Bakli, Ema Stoun, Kejt Hadson, Renate Reinsve i Rouz Birn.
Iako nije zahvalno praviti prognoze, Džesi Bakli je verovatno največi favorit.
Njena zasenjujuća gluma donela nam je iskonsku majčinsku bol kakvu do sada nismo videli na filmskom platnu. Uz to, Džesi je za tu ulogu pobrala do sada sve važnije filmske nagrade, tako da nam neće biti teško da pretpostavljamo, još manje da navijamo.
Moramo da još jednom pomenemo Timoti Šalamea, ali ne samo po činjenici da je glavni favorit u ovogodišnjoj trci.
Skandal, koji su izazvale njegove dve nezgrapno izgovorene rečenice u kojima sugeriše da više nikoga nije briga za operu i balet, vratile su mu se kao neočekivano zastrašujući bumerang. Na nogama su sve svetski poznate operske i baletske kuće, a viralne optužbe i mimovi ne prestaju da osvanjuju na internetu. Mnogi veruju da bi skandal mogao da ugrozi njegove šanse da osvoji Oskara. Ako do toga zaista dođe, biće to još jedan dokaz da nagradu određuju i okolnosti, a ne samo uloga.
I dok svet uživa u tome da naduvava stvari, ne treba zaboraviti raskošan talenat Šalamea, kao ni činjenicu da je ušao u istoriju kao najmlađi glumac sa tri nominacije za najboljeg glumca.
Dodelu Oskara vodi ove godine Konan O’Brajen, tako da je realno očekivati da se sve ipak završi samo nekom njegovom neslanom šalom na račun Šalamea.
Za najbolju sporednu glumicu nominovane su:El Fening, Vunmi Mosaku,Ejmi Medigan, Inga Ibsdoter Lileos i Tejana Tejlor.
U konkurenciji za najboljeg sporednog glumca su: Šon Pen, Benisio del Toro, Džejkob Elordi, Delroj Lindo, i Stelan Skarsgor.
Ostaje nada da će najglamuroznija noć u Holivudu biti ono što treba da bude, svojevrsno slavlje sedme umetnost i oda istinskim talentima i ostvarenjima.
