El Ninjo koji ubrzano jača nad Tihim okeanom mogao bi da bude među najsnažnijima otkako postoje savremena merenja, a njegov uticaj mogao bi da učini 2027. najtoplijom godinom u istoriji merenja. Fenomen, čiji se vrhunac očekuje krajem ove godine može doneti velike promene vremenskih obrazaca širom planete – od suša i požara do ekstremnih padavina i poplava.
El Ninjo nastaje kada se ogromno područje centralnog i istočnog tropskog Pacifika zagreje znatno iznad uobičajenih vrednosti. Ta promena ne ostaje samo iznad okeana – utiče na kretanje vazduha, raspored padavina i velike atmosferske sisteme širom sveta.
Zbog toga isti fenomen može imati potpuno različite posledice na različitim krajevima planete. U delovima Australije i jugoistočne Azije raste rizik od suše i požara, dok Peru i Ekvador mogu biti izloženi obilnim padavinama i poplavama. Promene monsunskih kiša mogu pogoditi i poljoprivredu u zemljama u kojima milioni ljudi zavise od njih za proizvodnju hrane.
Snažan El Ninjo može da utiče i na sezonu uragana, ali ono što posebno privlači pažnju klimatologa jeste njegov uticaj na temperaturu cele planete.
Tokom El Ninja okean oslobađa dodatnu toplotu u atmosferu, koja se nadovezuje na dugoročno globalno zagrevanje. Pošto se najveći temperaturni efekat često javlja nekoliko meseci nakon vrhunca ovog fenomena, upravo se 2027. sve češće izdvaja kao kandidat za novu najtopliju godinu od početka merenja.
Aktuelne prognoze pokazuju da će El Ninjo nastaviti da jača tokom jeseni, a vrhunac bi mogao da dostigne krajem 2026. Njegov snažan uticaj očekuje se tokom zime 2026/27, dok bi slabljenje moglo da počne tokom proleća.
A šta sve to znači za Srbiju?
Uticaj El Ninja na Evropu nije tako direktan kao u područjima oko Pacifika, pa se ne može tvrditi da će zbog njega Srbija imati određenu vrstu zime. Njegov uticaj do nas stiže posredno, kroz promene velikih atmosferskih cirkulacija i položaja sistema koji određuju vreme nad Evropom.
Za sada je realnije govoriti o mogućnosti toplije i promenljive zime, sa većim temperaturnim oscilacijama, nego o „zimi bez snega“. Mogući su duži periodi neuobičajeno toplog vremena koje će prekidati prodori hladnog vazduha, mraz i sneg.
Toplija zima, zato, ne znači i zimu bez snega. Čak i ako prosečna temperatura bude iznad višegodišnjih vrednosti, Srbija i dalje može imati nekoliko ozbiljnih hladnih talasa i obilnije snežne epizode.
Mnogo pouzdanija slika zime 2026/27. biće dostupna tokom oktobra i novembra, kada će biti jasnije koliko je El Ninjo zaista ojačao i kako na njega reaguje atmosfera iznad Evrope.
