Verovanje da je kokain zdraviji od šećera, zapravo je pogrešna pretpostavka koja često nastaje kada se informacije sa interneta uzimaju zdravo za gotovo, bez provere na zvaničnim stručnim sajtovima Tvrdnja da je kokain „zdraviji od šećera“ već godinama kruži društvenim mrežama, pozivajući se na istraživanje Univerziteta u Bordou. Međutim, naučnici nikada nisu upoređivali zdravstvene posledice ove dve supstance, već su proučavali kako mozak životinja reaguje na različite vrste nagrade. U središtu priče nalazi se eksperiment objavljen 2007. godine u naučnom časopisu PLOS ONE. Istraživači su, naime, pacovima omogućili da biraju između intravenske doze kokaina i vode zaslađene saharinom. Iznenađujući rezultat pokazao je da je čak 94 odsto životinja izabralo zaslađenu vodu, a isti obrazac zadržao se i kada je doza kokaina povećana.
Ovaj nalaz mnogi su godinama kasnije pogrešno protumačili kao dokaz da je šećer opasniji od kokaina ili da je kokain manje štetan. To, međutim, nije zaključak istraživanja.
Autori rada objašnjavaju da su želeli da ispitaju osećaj nagrade koji izaziva intenzivno sladak ukus, a ne da procene koja supstanca više ugrožava zdravlje. Drugim rečima, eksperiment nije merio dugoročne posledice konzumiranja kokaina ili šećera, niti je pravio medicinsko poređenje njihovih štetnih efekata.
U prvom eksperimentu nije korišćen običan šećer, već saharin. Naučnici su kasnije sproveli dodatne testove i sa običnim šećerom, pri čemu su dobili slične rezultate. Zaključili su da izuzetno sladak ukus može proizvesti veoma snažan signal nagrade u mozgu, koji je kod većine pacova bio privlačniji od kokaina u uslovima laboratorijskog eksperimenta.
Isti istraživački tim objavio je i 2010. godine novu studiju, u kojoj je pokazano da je većina pacova nastavila da bira zaslađenu vodu čak i nakon dugotrajnog izlaganja kokainu. Ni tada autori nisu tvrdili da je šećer štetniji od kokaina, već su dodatno istraživali način na koji životinje procenjuju različite vrste nagrade.
Stručnjaci zato upozoravaju da rezultate ovakvih eksperimenata ne treba prenositi na ljude bez dodatnih istraživanja. Studija govori o ponašanju laboratorijskih pacova u strogo kontrolisanim uslovima i o funkcionisanju sistema nagrađivanja u mozgu, a ne o tome koja je supstanca „zdravija“.
