Vlade Brazila, Čilea, Kolumbije, Meksika, Urugvaja i Španije objavile su zajedničku izjavu o situaciji u Venecueli, u kojoj su odbacuju vojne akcije koje, kako istuču, krše međunarodno pravo i nacionalni suverenitet, karakterišuči takve poteze izuzetno opasnim presedanom.
,,Kriza u Venecueli mora se rešavati isključivo mirnim putem, uz puno poštovanje volje građana te zemlje“, navodi se u saopštenju.
Potpisnice upozoravaju da su Latinska Amerika i Karibi definisani kao zona mira i da svaka upotreba sile ili jednostrana intervencija dodatno ugrožavaju regionalnu stabilnost.
One pozivaju institucije Ujedinjenih nacija da se aktivno uključe u deeskalaciju situacije i time doprinesu pronalaženju političkog rešenja kroz dijalog.
Zemlje potpisnice izrazile su i zabrinutost zbog, kako navode, pokušaja Sjedinjenih Država da uspostave kontrolu ili prisvoje prirodne i strateške resurse Venecuele.
Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores uhvaćeni su tokom vojne operacije američkih specijalnih snaga u Karakasu.
Operacija je sprovedena uz precizne udare i brzo lociranje rezidencije predsednika, a nakon hapšenja, Maduro i Flores prebačeni su u Sjedinjene Države.
Oni su, nakon akcije, odvedeni na američk ratni brod, da bi avionom bili prebačeni do baze u blizini Njujorka.
Maduro je zatim odveden u Metropolitanski centar za pritvor u Bruklinu, gde čeka suđenje pred federalnim sudom u Menhetnu zbog optužbi za narko-terorizam, trgovinu drogom i povezane zločine.
Tokom transfera objavljeni su video i fotografije koje prikazuju Madura u lisicama i pod jakim obezbeđenjem američkih federalnih agenata.
Poruke slične zajedničkoj izjavi zemalja Latinske Amerike i Španije stigle su i iz drugih delova sveta.
Zvaničnici Kine saopštili su da se protive jednostranim akcijama i naglasili da nijedna država nema pravo da se postavlja kao globalni policajac.
Rusija je ocenila da je hapšenje i vojna intervencija kršenje međunarodnog prava i da može destabilizovati ne samo Venecuelu, već i širi međunarodni sistem.
Negativne reakcije stigle su i iz drugih država Latinske Amerike, koje su upozorile da političke promene u Venecueli moraju biti rezultat unutrašnjih demokratskih procesa, bez spoljnog pritiska i upotrebe sile.
Upozoreno je i na rizik od nove humanitarne i migracione krize u regionu. Evropski zvaničnici naglasili su značaj očuvanja međunarodnog prava i multilateralnog poretka, ukazujući da se ni ozbiljne političke krize ne mogu rešavati mimo međunarodnih institucija.
U Venecueli je i dalje napeto, posebno u Karakasu i oko glavnih vojnih baza.
Pojačano je prisustvo vojske i policije u prestonici i strateškim punktovima kako bi se osigurala stabilnost i sprečio haos nakon hapšenja Madura.
Ne postoje naznake da Venecuela planira ofanzivne akcije prema SAD ili drugim zemljama, ali se preduzimaju mere zaštite unutrašnje infrastrukture, vojske i državnih objekata.
Zvaničnici naglašavaju potrebu za stabilnošću i izbegavanjem daljeg nasilja, dok se sve češće pominje
