Za prevođenje na znakovni jezik angažovana Marija Krstić koja nije samo tumač već i ,,Koda.“ To je, kako objašnjava, popularan naziv za decu gluvih roditelja.
Medijsko obraćanje u Gradskoj kući, koje je imalo za cilj da informiše o budućim značajnim sportskim događajima u Nišu, istovremeno je najavilo i novu praksu, prevođenje konferencija za novinare na znakovni jezik. Ideja za uvođenje ove novine potekla je od člana Gradskog veća Dragana Antića, zaduženog za socijalna pitanja, a usvojio je odmah je gradonačenik Niša Dragoslav Pavlović.
,,Ta saradnja je došla od ideje Grada Niša. Od samog gradonačelnika, zamenika, njegovog pomoćnika, većnika, u dogovoru sa udruženjem gluvih i nagluvih Grada Niša, kako bismo pružili što bolju informisanost i našim gluvim građanima“, izjavila je Marija Krstić, tumač znakovnog jezika Srbije koja je prevodila press konferenciju u Gradskoj kući.
,,Prvo iskustvo je malo zbunjujuće, prvi put je, ali nadamo se da će biti sve bolje kroz praksu i iskustvo. Ali, od velike je važnosti da i naši građani koji su oštećenog sluha, ili kako mi kažemo, gluvi i nagluvi, dobiju informacije, da budu u toku dešavanja u gradu, šta ima u našem gradu, šta grad nudi, koje su mogućnosti, da dobiju informacije kao i svi drugi koji čuju“, ističe Marija Krstić.
Nova praksa, koja je svojevsni čin rešenosti Grada Niša da napravi još jedan korak ka većoj inkluziji, od velike je važnosti za građane sa oštećenim sluhom
,,Svakodnevno se ovim poslom bavimo moja koleginica Natalija Popović i ja. Nas dve, preko Gradske organizacije gluvih i nagluvih Grada Niša, zatim preko Saveza gluvih i nagluvih Srbije, pokušavamo da se borimo da se poboljša položaj gluvih i nagluvih. Ovo su prvi koraci grada, pokušavamo da nađemo što bolje rešenje kako bi gluvi mogli svoje obaveze da završavaju“, dodaje Marija koja je, budući da je dete gluvih roditelja, prvo naučila znakovni jezik.
,,Ja nisam samo tumač, ja sam i koda. To je popularni naziv za decu gluvih roditelja. Ja sam znakovni jezik verovatno prvo naučila, pa posle govorni, jer sam rođena u porodici gluvih. 80–90% tumača dolazi iz porodica gluvih, jer je to nama prirodan jezik. Onda nam je lakše da komuniciramo i da razumemo tu grupu ljudi, njihove potrebe i želje, koje su ipak malo drugačije nego kod drugih grupa“, dodaje ona ističući da se procenjuje da je u Srbiji 5, do 6 % stanovnika sa oštećenim sluhom, a u Nišu je 400 registrovanih članova.
Razumeti koliko će im značiti nova praksa Grada, podrazumeva i razumevanje njihovih svakodnevnih izazova.
,,Gluvim ljudima to mnogo znači jer se osećaju uključeni u život svog grada. Ovako su često isključeni. Ako nema titla, moraju da pitaju, da traže informacije na Guglu, u pisanoj formi, a ne govornoj, da menjaju programe i raspituju se. To im je težak i dug put. Neki često i odustanu na pola puta u traženju informacija. Razvoj tehnologije pomaže mnogo, ali to uglavnom koriste mladi, kao i kod čujućih. Stariji su daleko od tehnologije. Mladi koriste tehnologiju stalno. Snalaze se kada tumač nije dostupan ili ne mogu da ga dobiju jer je zauzet. Tada napišu poruku i pokažu. Navikli su da se snalaze i da se bore, i zbog toga smatram da im je potrebna dodatna pomoć i podrška“, porućila je Marija Krstić.
