Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Jakova, jednog od 70 apostola i prvog episkopa jerusalimskog. U narodnom i hrišćanskom predanju poznat je i kao Isusov brat, s obzirom na to da je bio sin pravednog Josifa, muža Presvete Bogorodice.
Život u postu i molitvi
Prema predanju, Jakov čitavog života nije jeo ni mast niti zejtin, već je živeo isključivo na hlebu i vodi. Pored strogog podvižničkog života, ostaće upamćen po tome što je jedini od Josifovih sinova pristao da podeli imanje sa Isusom kada je Josif bio na samrti i kada su se ostala braća tome protivila.
U svojim poukama često je opominjao bogataše na poniznost i upozoravao ih da će njihovo nagomilano bogatstvo propasti, ističući da je Bog izabrao siromahe ovoga sveta da budu bogati verom. Posebno je naglašavao važnost pravičnosti prema radnicima, podsećajući da pred Boga stiže vapaj radnika kojima je plata zakinuta.
Mučenička smrt
Zbog svoje pravednosti uživao je veliki ugled i među samim Jevrejima, koji su ga nazivali Jakovom Pravednim. Ipak, nakon što je za prvosveštenika postavljen Anan, zajedno sa starešinama skovan je plan da se Jakov ubije zbog propovedanja Hristovog učenja.
Tokom praznika Pashe, starešine su od njega tražile da sa krova hrama govori protiv Hrista, ali je Jakov pred sakupljenim narodom svedočio o Hristu kao o Sinu Božijem. Razjareni sveštenici su ga bacili sa krova, nakon čega je teško povređen, ali živ, kleknuo i izgovorio reči praštanja: „Oprosti im Gospode ovaj greh, jer ne znaju šta čine“. Tada mu je prišao jedan čovek i usmrtio ga udarcem u glavu u 63. godini života.
juzno.rs
