Vlada Srbije donela je odluku o promeni pravne forme niza javnih preduzeća, među kojima su Pošta Srbije, Putevi Srbije i Srbijavode, koja će ubuduće poslovati kao društva sa ograničenom odgovornošću.
Sa promenjenom pravnom formom u Novu godinu ulaze i Emisiona tehnika i veze, Zavod za udžbenike, Javno preduzeće za skloništa Beograd i JP za razvoj informisanja u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most“, a odlula je objavljena u Službenom glasniku.
Kako se navodi, sva preduzeća nastavljaju da obavljaju svoje delatnosti na isti način kao i do sada, što znači da se ne menjaju imovina, prava i obaveze ovih preduzeća.
Takođe, svi ranije zaključeni ugovori ostaju na snazi, nastavljaju se započeti sudski i drugi postupci, a osnovni kapital javnih preduzeća konvertuje se u udele u društvima sa ograničenom odgovornošću.
Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik privrednog društva u kojem osnivači ulažu kapital i imaju odgovornost za obaveze društva do visine svog uloga.
Zakonski osnov za promenu pravne forme dat je Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji je usvojen 2023. godine, a počeo je da se primenjuje 2024. godine. Tim zakonom predviđeno je da se javna preduzeća transformišu u društva sa ograničenom odgovornošću ili u akcionarska društva.
Vlada je, zatim, donela uredbu kojom su definisani kriterijumi za izbor nove pravne forme. Prema tim pravilima, u akcionarska društva trebalo bi da se transformišu javna preduzeća koja ispunjavaju najmanje dva od tri uslova: da imaju više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme, da ostvaruju poslovni prihod veći od 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i da obavljaju tehnički i organizaciono složene delatnosti ili posluju preko poslovnih jedinica na teritoriji Srbije. Preduzeća koja ne ispune ove uslove transformišu se u d.o.o.
Promena pravnog statusa podrazumeva i drugačiju primenu pojedinih propisa koji se odnose na upravljanje i izveštavanje, ali bez promene osnovne delatnosti i vlasništva nad imovinom. Promeniće se dve decenije duga praksa prema kojoj je svako ministarstvo imalo nadležnost nad pripadajućim javnim preduzećem. Sada će sva biti pod okriljem Ministarstva privrede, osim energetskih kompanija koje ostaju u nadležnosti Ministarstva energetike.
Javna preduzeća koja su sada korisnici imovine postaće, sa promenom pravne forme, njeni vlasnici.
Prema zakonskim odredbama, ta preduzeća su u obavezi da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine kojom raspolažu, i to najkasnije u roku od tri godine od početka primene zakona.
