Medijana, letnja rezidencija rimskih careva, jedno je od najznačajnijih nalazišta u Srbiji. Udaljeno 5 kilometara od Niša, u pravcu ka Sofiji i Instanbulu, smeštena je u blizini tadašneg Naissua.
Nastala je krajem 3. veka, u vreme cara Dioklecijana.
Postaje, međutim, prava raskošna rezidencija za vreme Konstantina Velikog. Veruje se, ipak, da jedan od najvećih rimskih imperatora nije rođen unutar njenih zidina, već u palati sa oktagonom u Niškoj tvrđavi.
Zamišljena, pre svega kao mesto odmora i opuštanja, nije bila opasana zidinama.
Ceo kompleks je osmišljen kao mesto uživanja careva, a predah su tu, na putu za Konstantinopolj, mogli naći senatori, vojni komandanti i savetnici cara.
Arheološka iskopavanja na Medijani traju više decenija. Prva iskopavanja su krenula još 1933. godine i u tom periodu su otkriveni severni deo vile sa peristilom, deo termi i deo žitnice, ili horeuma.
Najznačajniji objekat nalazi se u srcu Medijane – vila sa peristilom bogato ukrašena mozaicima, freskama i skulpturama sa geometrijskim, bijnim i ljudskim motivima. Danas o njenoj luksuznoj lepoti svedoče stubovi sa mermernim ornamentima, čiji se raznobojni ostaci nalaze i na zidovima vile.
Tu je posebno važan mozaik na ulazu u salu za prijeme sa predstavom Lede, kraljice Sparte, i labuda, u koga se, prema mitu, pretvorio vrhovni bog Zevs. Uz njega je najznačajniji i mozaik sa glavom Meduze koji se nalazi u sali za audijenciju. Verovalo se, naime, da lik Meduze odbija negativne sile i štiti domaćine od zla.
Deo u kojem se nalazila vila, terme i dve raskošne polukružne klupe na kojima su Rimljani obedovali, a zovu se stibadiumi, bio je izdvojen od ostalog dela naselja ogradnim zidom.
Medijana je nastavila da se razvija i posle Konstantinove smrti, ali je krajem četvrtog veka stradala u požaru.
Ponovo je izgrađena 386. godine, da bi je 441. godine potpuno opustošili Huni. Posle obnove vojnih utvrđenja, za vreme cara Justinijana, osvajaju je Sloveni.
Na nalazištu su tokom poslednjih decenija pronađene vojne barake i radionice za izradu oružja. Otkriveni su i vinski podrum, vodotoranj, kao i rezervoar sa dva bazena za distribuciju vode.
Pre 45 godina Medijana je dobila status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Više godina, zbog istraživanja i rekonstrukcije, nalazište nije bilo dostupno posetiocima.
2022. godine, ponovo je otvorilo svoja vrata. Ovog puta sa drvenom konstrukcijom koja štiti sve važne delove kompleksa, savremenom tehničkom zaštitom, kao i adekvatnim osvetljenjem. Deo u kojem se nalaze stibadiumi, osmišljen je tako da podni mozaik trpezarije bude što vidljiviji. Postavljene su platforme za šetanje, trem i stepenice od stakla, čime je posetiocima omogućena značajno veća preglednost arheoloških ostataka.
Lokalitet je u nadležnosti Narodnog muzeja u Nišu, koje upravlja nalazištem, brine o čuvanju, istraživanju, promociji i prezentaciji.
Nalazište Medijana
Nalazište Medijana prošle godine je prvi put bilo jedno od mesta održavanja ,,Rimskog festivala Konstantin Veliki. Dok su gladijatori i rimski legionari demonstrirali posetiocima svoje veštine, organizatori su poslali možda najbolju poruku posetiocima i turistima:
,,Ovog jutra skoro da ništa nismo morali da rekonstruišemo. Gladijatori se bore, car je kod kuće. Dobro došli u svet Rimskog carstva!
Ovaj projekat je sufinansiran je sredstvima Grada Niša.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
