Na nekadašnjem ulazu u Niš, na Trošarini, nalazi se konstrukcija i spomenik unikatan za ceo svet i veoma redak u svetskoj istoriji. Iako su pronađeni arheološki dokazi za postojanje još dve slične strukture u istoriji, Aztečki toranj od lobanja u Meksiko Sitiju i još jedan u Bagdadu, jedina sačuvana građevina napravljena od ljudskih lobanja koja i dalje stoji jeste Ćele-kula u Nišu.
Kamena struktura visoka 4,5 metara prvobitno je imala ugrađene 952 ljudske lobanje na sve četiri strane u 14 redova. Jedan deo njih je, u međuvremenu, nestao uglavnom ukraden od strane rodbine i potomaka koji su hteli da ih prikladno sahrane. A u samom središtu kule stoji jedina netaknuta i očuvana lobanja, dodata kasnije, koja pripada velikom i hrabrom vojvodi koji je glavni junak u priči o nastanku ove neobične i zastrašujuće strukture.
Godina je 1804. i srpski narod posle 350 godina okupacije Osmanskog carstva još od pada Smedereva 1454. započinje svoj nacionalni preporod i borbu za slobodu u vreme šireg nacionalnog osvešćivanja u Evropi i svetu. Nakon pokolja lokalnih srpskih knezova od strane četvorice dahija, odmetnutih od sultanove vlasti u Istanbulu, srpske glavešine, ustanici i hajduci biraju Karađorđa za vođu ustanka u Orašcu i time počinje Srpska revolucija. Jedan od vojvoda koji predvodi ustanike u bitkama prvo protiv dahija, a kasnije i Visoke porte, jeste Stevan Sinđelić, veteran iz prethodne pro-austrijske pobune protiv turske vlasti. Stevan Sinđelić je pre ustanka služio čuvenom resavskom knezu Petru, koji je ubijen u Seči Knezova pre početka ustanka.
Tada su Sinđelića Srbi iz Ćuprijske nahije proglasili za novog resavskog kneza. Karađorđe je Sinđelića obavestio o početku ustanka odmah nakon što je proglašen i Sinđelić je brzo pobunio celu Resavu.
Vojvoda je prvo učestvovao u Boju na Jasenjaru (1804.) i na Ivankovcu (1805.) ali je njegov sudbonosni trenutak došao 1809. na brdu Čegar u selu Kamenica nedaleko od Niša. Boj je počeo u jutarnjim časovima 31. maja. Sinđelićeva vojska odbila je 4 juriša Osmanlija pre nego što je pretrpela previše gubitaka da bi nastavila da brani šanac. Osmanlije su uspele da prodru i usledila je krvava borba sabljama, noževima i golim rukama. Vojvoda Sinđelić, videvši da je brojčano nadmoćnu tursku vojsku nemoguće zaustaviti, donosi odluku koja će postati i ostati simbol žrtve i herojstva srpskog naroda. Pucao je u burad punu baruta i u ogromnoj eksploziji stradao sa preostalim srpskim braniocima, ali i 6 000 turaka. Veliki udarac zadat Osmanlijama, doveo je do toga niški turski upravnik Huršid-paša naredi da se odseku i oderu glave srpskih branitelja, a da se od njih sagradi kula na ulazu u Niš.
Upozorenje koje je trebalo da trajno spreči bilo kakav pokušaj Srba da se pobune protiv osmanske vlasti u tim krajevima. Uprkos tome, Ćele-kula je postala simbol srpskih žrtava u borbi za nezavisnost i inspiracija za mnoga dela velikih srpskih umetnika.
Francuski pesnik romantizma Alfons de Lamartin je 1833. obišao Ćele-kulu, prolazeći kroz tada još uvek okupiran Niš:
Neka sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cenu njihovi očevi otkupili,“ napisao je Lamark u svom dnevniku tog dana..
Srbi jesu sačuvali kulu od lobanja, a ovaj jedinstven spomenik u svetu zaštićen je kupolom koja je izgrađena 1938. godine. Danas je pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Danas 58 lobanja još uvek stoji u zidovima Ćele-kule, a lobanja za koju se misli da pripada Stevanu Sinđeliću stoji u centru pod staklom.
Ćele-kula se smatra simbolom srpske nezavisnosti u celom srpskom narodu i popularna je turistička atrakcija koju godišnje poseti između 30 000 i 50 000 ljudi.
Ovaj projekat je sufinansiran je sredstvima Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
